Црква Богојављењa манастира Давидовица је један од ретких сакралних споменика наше прошлости за чије градитеље знамо, а документ о градњи цркве је једини податак те врсте који је остао сачуван до наших дана. То је уговор сина Вукановог, а унука Немањиног, монаха Давида (отуда име Давидовица), са зидарима Десином De risa и њeговим сином Блажом, склопљен у Дубровнику 30. августа 1281. године, по коме су они имали подићи цркву за суму од 150 солида. Манастир Давидовица је био активан све до 17. века. Разорен је, највероватнија, у време велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем. Од тог времена манастир Давидовица је у рушевинама код којих је повремено навраћало околно становништво тражећи у богоугодним молитвама утеху свом мукотрпном животу. Косовски завет и предања која су уз Давидовицу очувана код локалног становништва у Гробницама (насеље у близини манастира), о Југовићима, царици Милици и Југ Богдану, служили су вековима као неугасиво кандило које води слободи живота.

Након обављених припремних радова, обнова храма после више од 300 година, озваничена је на свечаности у Давидовици 16. јуна 1996. године, а први блок сиге узидан је на апсиди 21. јула 1996. У току обнове у цркву је уграђено 300 кубних метара сиге, 120 квадрата каменог патоса од чега је 75 квадрата реконструисан под из 13. века, осам тона олова за покривање цркве. На цркви су радили мајстори Миливоје Пушица и Милан Радуловић и њихови сарадници, уз стручни надзор дипл. арх. Вељка Вучковића из Регионалног завода за заштиту споменика културе Краљево. Радовима је руководио Славољуб Пушица, директор Музеја у Пријепољу. Позлаћене крстове на централној куполи цркве и два параклиса обновљној Давидовици су даривали житељи села Гробнице и братства Ракоњаца и Пушица. Током обнове Давидовицу је уочи Илиндана лета Господњег 1998. посетио Патријарх српски и администатор Епархије милешевске г. Павле. Тада је Патријарх Павле рекао:

„Једно је имати благо а друго је знати то благо на прави начин управити, на оно што бива и остаје. Значај ових светиња је у томе да нас опомињу на то да су наши преци имали благо које су знали управити. Драго ми је што сам имао прилике да се ова светиња оправља на савремени начин са данашњим достигнућима науке и технике“.

Патријарх Павле је на великој народној свечаности у Давидовици на Малу Госпојину, 21. септембра 1998. године, освештао обновљну цркву. Том приликом је Патријарх српски г. Павле „у знак захвалности за несебично залагање и уложени труд на обнови манастира Давидовица“ Славољубу Пушици, директору Музеја у Пријепољу уручио Високо признање Српске православне цркве, ОРДЕН СВЕТОГ САВЕ ПРВОГ СТЕПЕНА којим га је, на Патријархов предлог, одликовао Свети архијерејски синод СПЦ. Пре тога, Патријарх Павле је у манастиру Милешева, 4. септембра 1998. године, директору Пушици уручио ГРАМАТУ „за ангажовање око обнове и рестаурације манастира Давидовица“.